Метални заштитни поклопац, спољна шкољка, метални делови за штанцање, матрице за прогресивно штанцање од лима

Матрице за штанцање су основна процесна опрема у обликовању штанцања, а њихов сервисни учинак директно одређује прецизност штанцаних делова и ефикасност производне линије. Особине матрице основног материјала, микроструктура и својства преклопа шава, и стање везе између њих двоје заједно одређују укупан век трајања и стабилност формирања матрице. У овом раду се систематски анализирају карактеристике подударности основног материјала и материјала за преклапање шава за калупе за штанцање, пружајући основу за побољшање укупних сервисних перформанси матрице.

Избор основног материјала фокусира се на тврдоћу, ударну жилавост и структурну чврстоћу. Висок-угљенични челик, Цр12МоВ, СКД11 и други легирани алатни челици су уобичајено коришћени основни материјали, који морају да поседују довољну носивост-носивости и отпорност на деформације да би се прилагодили наизменичним оптерећењима и тренутним ударима током процеса штанцања, обезбеђујући стабилност структуре матрице матрице.

Материјали за заваривање имају за циљ површинско ојачање, фокусирајући се на испуњавање захтева за отпорност на хабање, отпорност на термички удар и својства против{0}}адхезије. Високо{2}}жица за заваривање или прах легуре се обично користи као потрошни материјал за заваривање, формирајући ојачани слој на кључним деловима као што су ивица за сечење и формирајућа површина током процеса заваривања. Тврдоћа и жилавост завареног слоја морају бити на одговарајући начин усклађени са основним материјалом како би се избегло оштећење међуфазног спајања, површинско љуштење или локализована деформација услед превеликих разлика у перформансама.

Усклађивање коефицијената термичког ширења основног материјала и слоја шава је кључни фактор за стабилност међуфаза. Прекомерне разлике у њиховим термофизичким параметрима могу да генеришу значајно унутрашње напрезање током хлађења заваривања, што доводи до дефеката као што су микропукотине и љуштење у слоју шава. Током одабира материјала, термодинамички параметри материјала морају бити усклађени и верификовани како би се обезбедило поуздано међуфазно везивање под температурним флуктуацијама.

Истовремено, параметри процеса заваривања директно утичу на ефекат подударања материјала. Оптимизацијом температуре предгревања, уноса топлоте заваривања, брзине заваривања и режима термичке обраде након{1}}заваривања, заостали напон заваривања се може ефикасно смањити, стање металуршког везивања на међуфазној површини побољшати, а укупна чврстоћа везе између основног материјала и слоја заваривања побољшана.